Tema: Zloupotreba lekova.
Govori dr Tamara Bugarski.
Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
VIDEO
TRANSKRIPCIJA
Nema sumnje da pravilna upotreba lekova dovodi do poboljšanja zdravlja i kvaliteta života. Pod pravilnom upotrebom lekova podrazumevamo upotrebu leka u određenoj dozi, uodređeno vreme i u određenom vremenskom periodu, koja je indikovana od strane lekara, i iz medicinski opravdanih razloga.
Kod nas se često upotrebljavaju benzodiazepini, prvenstveno samoinicijativno, bez lekarskog nadzora, u svrhe korekcije napetosti i regulacije sna. Sama uznemirenost i napetost je prateća pojava različitih stanja i bolesti, a može da bude i nezavisan poremećaj. Uznemirenost suzbijamo tek onda kada njena pojava nije svrsi shodna, već dovodi do otežavanja funkcionisanja organizma i samog kvaliteta života.
Benzodiazepini su grupa lekova koja u kratkom periodu dovodi do redukcije uznemirenosti, napetosti i regulacije sna. Upotrebljava se u kratkom periodu, za lečenje akutnih reakcija na stres, kriznih stanja, sekundarnih anksioznosti kod teških bolesnih stanja, može da se koristi kao dodatak antidepresivnoj, tj. antipsihotičnoj terapiji u lečenju psihijatrijskim poremećaja i bolesti.
Kod upotrebe benzodiazepina najvažnije je da se koriste u najkraćem mogućem vremenskom periodu i u najmanje efikasnoj dozi. Kod dugotrajne upotrebe dolazi do razvoja tolerancije na upotrebu leka, gde je potrebno da povećavamo doze da bismo došli do početnog efekta.
Sve ovo dovodi do razvoja zavisnosti. Ta zavisnost je ista kao zavisnost od drugih psihoaktivnih supstanci, ili zavisnost od alkohola. Ljudi koji ih dugotrajno upotrebljavaju u njima vide oslonac i koriste ih za rešavanje bilo kakve stresne situacije. Često se dešava da su oni i uslov za normalno dnevno funkcionisanje.
Ukoliko dođe do naglog prekida lekova, to dovodi do razvoja apstinencijalne krize, koja se manifestuje komplikovanom kliničkom slikom. Zato je potrebno da nikako samoinicijativno ne treba prekidati unos lekova, već se obratiti lekaru, jer jedino pod lekarskim nadzorom to može da se radi. Za to postoji tim stručnjaka na klinici za psihijatriju KC Vojvodine.
Takođe postoje osobe koje imaju teška hronična opstruktivna oboljenja pluća, kod kojih je delimično kompromitovan centar da disanje i ventilaciju i njihova upotreba može da dovede do depresije centra za disanje i smrtnog ishoda. Često se koristi i u kombinacijji sa alkoholom, gde alkohol potencira njihovo delovanje, može takođe dovesti do depresije centra za disanje i smrtnog ishoda.
Upotreba ovih lekova nikako nije trajno rešenje, već su oni samo potpora dok ne savladamo način na koji da se izborimo protiv stresnih stanja. Trajno rešenje je ipak u nama, a u tome mogu pomoći lekari i stručnjaci Klinike za psihijatriju KC Vojvodine.
Lekove za smirenje ili lečenje poremećaja sna ne treba upotrebljavati bez konsultacije. Nekontrolisana upotreba može da dovede do ozbiljnih posledica.