Tema: Rizici konzumiranja psihoaktivnih supstanci.
Govori dr Aleksandra Gavrilović, psihijatar.
Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
VIDEO
TRANSKRIPCIJA
Konzumiranje psihoaktivnih supstanci nosi veliki rizik, najpre po mlade ljude a zatim i po čitavo stanovništvo. Da bismo znali kakav značaj konzumiranje psihoaktivnih supstanci na mlade ljude, mi se moramo osvrnuti na statistiku koja nam ipak govori mnogo. Najzastupljenije konzumiranje kod nas je konzumacija cigareta, alkohola, marihuane, a kasnije i takozvanih težih droga. Poražavajuć je podatak da je 65% zrelog stanovništva u životu koristilo cigarete. Aktivno puši preko 35% stanovništva. Što se tiče alkohola, tu su podaci još lošiji. Preko 72% stanovništa u našoj zemlji je konzumiralo alkohol, a rizično ponašanje zbog konzumiranja alkohola ima preko 13% stanovništva. Alkohol i cigarete su najzastupljenije kod nas, a ako uzmemo u obzir da je sve ovo rečeno za punoletne osobe, a da se starosna granica za uzimanje ovoih psihoaktivnih supstanci smanjuje, i deca sve ranije uzimaju cigarete i alkohol, ovaj procenat je nažalost i veći.
Napomenula bih konzumiranje marihuane kao tzv. lake droge, i kao uvod u korišćenje težih droga, kao što su tablete, ekstazi, LSD, amfetamini, a kasnije i najteže – kokain i heroin. Marihuana je vrlo zastupljena kod nas, dostupna i u školama, i oko 8% stanovništva u našoj zemlji konzumira marihuanu. Najčešće probaju i kreću da uzimaju adolescenti između 13-15. godine života, a sva istraživanja se bave kasnijim periodom, i ovo treba imati u vidu.
Pitanje je šta su uzroci da određena mlada osoba posegne za psihoaktivnom supstancom. Pre svega dostupnost, i model u ponašanju koje dete ima pre svega u svojoj porodici. U 70% slučajeva, dete konzumira alkohol u svojoj porodici. Kaže mu se: ,,Ti si zreo, to je faza odrastanja i sazrevanja, ti to možeš i to treba”. U našem kulturološkom miljeu potencira se i ohrabruje mlada osoba da uzima alkohol i cigarete. Takođe i pripadanje vršnjačkoj grupi, da dete ne bi bilo odbačeno, na nagovor drugara kreće da uzima nešto (slobodno uzmi, nije to ništa, hajde jednom). Kao da više ne postoji zabava i druženje gde se ne konzumira alkohol, pa čak i lakše i teže droge. Uz to bih napomenula i pomodarstvo, dosadu i prazninu koju deca osećaju u nemogućnosti da imaju neki drugi životni sadržaj, jednu psihičku nezrelost koju imaju u tom periodu, a koja i čini okosnicu adolescentnog perioda.
Statistika je neumoljiva. Korisnika psihoaktivnih supstanci sve je više. Poražavajući podatak je da se starosna granica smanjuje, uzroke treba tražiti u porodici i socijalnom okruženju.