Tema: Šta su i kakve su bolesti zavisnosti.
Govori Prof. dr Aleksandra Dickov, psihijatar.
Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
VIDEO
TRANSKRIPCIJA
Kada se govori o bolestima zavisnosti, jako je važno reći da je to bolest kao i svaka druga. Sve bolesti koje su nama mnogo bliže od psihijatrijskih bolesti imaju svoje uzroke i svoj tok, način lečenja i ishod. Tako isto se moraju posmatrati i bolesti zavisnosti. Ono što ih prati je to da su vrlo mlade. Ušle su u naučna istraživanja tek 50-ih godina prošlog veka, što je za nauku jako malo vremena da bi se mnogo, a i ušle su na pogrešna vrata. Naime, primećeno je da ljudi koji zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance imaju obrasce ponašanja koji smetaju drugima, pa je shvaćeno da su to zapravo osobe koje pripadaju kategoriji psihopata. Vremenom, kako se nauka razvijala, tako se razvijala i dijagnostika ovog poremećaja, pa je pre 15-20 godina utvrđeno da bolesti zavisnosti imaju svoje uzroke i promene, kao što bilo koja telesna bolest ima, i danas to možemo porediti. Kao što kod dijabetesa dolazi do promena u pankreasu koje se mogu snimiti, kod bolesti zavisnosti dolazi do promena u mozgu koje se mogu prikazati na slikama i u samoj funkciji našeg nervnog sistema.
Kada je to prihvaćeno u nauci, sledeći problem koji je naišao jeste da je to narod teško prihvatao. I danas u narodu često se može čuti: ,,On nije zavisnik, on je bezobrazan, da hoće mogao bi da ostavi supstancu”. To naizgled deluje bezazleno ali je zapravo vrlo složen proces. Karakteristika bolesti zavisnosti je da je zavisnost vremenom menjala svoje ruho. Nekada smo se bavili zavisnošću od alkohola, pa su onda došle droge, devedesetih godina posebno na teritoriji bivše Jugoslavije, a sada dolazimo u situaciju da upoznajemo jednu potpuno novu kategoriju zavisnosti, a to su takozvane bihejvioralne ili hemijske zavisnosti. Njih karakteriše to da ne postoji supstanca – nemamo ni alkohol ni drogu, postoji problematično, rizično ponašanje koje čoveka otuđuje od samog sebe i svoje porodice. Tu se posebno izdvaja patološko kockanje, a sada se govori o zavisnosti od interneta, od patološkog šopinga, od bračnog partnera, itd. Dijagnostička kategorija je još nedovoljno ispitana, ali sve su to stvari o kojima danas komentarišemo, pričamo i razmišljamo, jer vidimo da takvi obrasci ponašanja štete kako pojedincu, tako i njegovom neposrednom okruženju.
U okviru našeg odeljenja za bolesti zavisnosti klinike za psihijatriju KC Vojvodine, pokušavamo sve trendove koji se pojavljuju u bolestima zavisnosti zaista da aktivno pratimo. Pokušavamo da ispratimo sve programe koji mogu pomoći zavisnicima, i ljudi koji dolaze ovde po pomoć mogu da dobijaju one vidove tretmana kao u bilo kojoj drugoj zemlji koje su u našem okruženju, a koje su možda i razvijenije. Ono čime se trenutno bavimo nešto više, to su nove psihoaktivne supstance koje se pojavljuju na tržištu, one su u Evropi bile zastupljene 2004. godine. Tada kreće njihova ekspanzija, a mi se sada sa njima srećemo i pokušavamo i taj deo tretmana da uvedemo i da se postave neki standardi da bismo i tu mogli pacijentima da pružimo pomoć.
Bolesti zavisnosti nisu uzrokovane samo alkoholom ili drogom, danas se razvijaju i iz problematičnog ponašanja – patološko kockanje, zavisnost od interneta, šopinga… Važno je pratiti trendove i razvijati nove procedure i metode lečenja.